Zeoliti imaju veoma široku primenu u industriji, poljoprivredi i za zaštitu životne sredine, zahvaljujući pre svega korisnim osobinama koje poseduju:

• visok stepen hidratacije

• velike šupljine u zapremini kad su dehidratisani

• stabilnost kristalne strukture kad su dehidratisani

• osobina katjonske izmene

• absorpcija mirisa, gasova, isparenja i materija teških metala i nuklearnog otpada iz zagađenih sredina

Prirodni zeoliti, zahvaljujući svojim izvanrednim sorpcionim svojstvima, imaju veoma široku primenu. Naime, koriste se u poljoprivrednoj biljnoj proizvodnji (sporodelujuća đubriva, melioracije kiselih zemljišta, poboljšanje vodno-fizičkih svojstava zemljišta, skladištenje semena, voća i povrća), stočarstvu (dodatak stočnoj hrani, podni posip), praktično u svim industrijskim granama(industrija kozmetike, industrija piva i vina), kao i u svakodnevnom životu (uklanjanje neprijatnih mirisa, filtriranje pijaće vode)

Primena prirodnih zeolita u poljoprivredi

U poljoprivredi prirodni zeoliti se primenjuju u povrtarstvu i ratarstvu:

• za povećanje plodnosti zemlje

• povećanje roda poljoprivrednih kultura

• sniženje troškova za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda

• kao mineralni I organomineralni supstrat koji služi kao dodatak za gajenje povrća

• u sastavu đubriva dobijanjem povećanja njihove efektivnoti I dužine dejstva kao nosioci I aktivatori dejstva herbicida

• preparata za stimulaciju rasta itd

Primena prirodnih zeolita u povrtarstvu i ratarstvu zasnovana je na kompleksu korisnih osobina – absorpcionih i sorpcionih, katjonsko zamenjivih, katalitičkih i dr.
Njihovo dejstvo na zemljište I povrće je raznovrsno, što predodređuje i mnogobrojne oblasti korišćenja.

Povrtarstvo, substarti za gajenje voća

Dejstvo stena koje sadrže klinoptilolit je mnogoodrazno I utiče, kako na osobine zemljišta, tako I na rast, razvoj I priduktivnost biljaka, a takođe I na kvalitet produkcije.
Na zemljište zeoliti deluju kao melioranti.
Pod uticajem zeolita poboljšavaju se fizičko-mehaničke osobine zemljišta vodene I vazdušne propustljivosti, povećava se sposobnost upijanja I zadržavanja vode u zemljištu. Zeolit u većim dozama snižava kiselost zemljišta, povećava sposobnost zadržavanja hranljivih elemenata I blagovremeno otklanja njihovo ispiranje.
Uticaj zeolitana biljke ogleda se u osnovnom kroz zemljište, poboljšava se ishrana biljaka, razvija se korenski sistem, intenzivira se rast I plodnost, uvećava rod I snižavaju troškovi po jedinici proizvoda. Zeolit poboljšava klijavost semena I smanjuje bolesti biljaka. U optimalnim varijantama pod uticajem zeolita zapaža se povećanje nivoa roda raznih kultura. Žitarice- pšenica povećava rod za 6-15%, ponekad do 20%, ječam za 5-15%, pirinač povećava prinos do 23%.
Pri unošenju zeolitskih stena u zemljište rod zelene mase ovsa, lucerke, prosa I kukuruza se povećava od 20-26%. U pojedinim slučajevima zapaža se povećanje sadržaja suve materije.
Pozitivan efekat pod uticajem zeolita je registrovan kod krompira, povećanje roda za 12%, mrkve do 63%, plavog paradajza za 19-55%, rotkve do 20%. Zapažen je pozitivan uticaj kod čuvanja I održavanja krompira.
Povećanje roda, a u nekim slučajevima I kvaliteta plodova, utvrđeno je kod limuna, mandarina I pomorandži, jabuka za 13% a krušaka do 55%.
Najveći pozitivan uticaj zeolitana razvoj I rod poljoprivrednih kultura pokazuje se u toplim lejama (staklene bašte), gde se oni primenjuju kao mineralni substrati.
Zeolit sadrži neophodne elemente za razvoj biljaka:

• magnezijum

• kalijum

• kalcijum

Zbog toga kao I prolongirajućeg dejstva na đubrivo snižavaju se neophodne doze mineralnih đubriva, otpada neophodnost čestih prihranjivanja u procesu vegetacije biljaka, smanjuje se zagađenost životne sredine jedinjenjima azota I fosfora. Zeolit snižava kiselost zemljišta, poboljšava se vazdušna propustljivost I apsorpciona sposobnost substrata, povećava se osvetljavanje biljaka, ne dolazi do pregrevanja substrata.
Zeolitski substrati se ne sležu, sterilni su u odnosu na različite bolesti, kod njih nema semena korova. Sastav zeolitskih substrata se lako reguliše: njihove fiz-hem.osobine malo se menjaju pri eksploataciji, sto dozvoljava da se koriste 2-3 puta duže nego organski substrati, koji s vremenom trpe nepovratne fizičko-hemijske izmene. Zeolitski substrati se lako regenerišu.A moguće je prmeniti hemijske I temperaturne načine njihove sterilizacije koji su neprimenljivi za topla organska zemljišta.
Meliraciona dejstva zeolita se iskazuju u nekoliko smerova:

• poboljšavaju se fizičko-mehaničke osobine, što je posebno važno za teško glinovito zemljište. Pod dejstvom zeolita u glinovitim zemljištima povezuju se hidroksidi gvožđa, ukrupnjuju se glinoviti agregati, uvećava šupljikavost, vazdušna I vodena propustljivost. Snižava se obrazovanje kore kod kolebanja vlažnosti u suvim uslovima

•  zeolitski tufovi oko 10 puta povećavaju adsorpcionu sposobnost lakih, peskovitih, busenasto neplodnih I suvih šumskih zemljišta

• sadržaj zeolitne vode u klinoptilolitu čini oko 13% od mase. Opšta vlažna zapremina na račun sekundarne poroznosti zeolita povećava sposobnost zadržavanja vode u zemljištu I zagrevanim substratima. Adsorbovane zeolitne vode uključujući sekundarnu šupljikavost čine važnu rezervu vlage u zemljištu, ona ne isparava I ne premesta se u niže horizonte zemljišnog profila, što je posebno važno za laka peskovita zemljišta sa sniženom vlažnom zapreminom i u vreme sušnog perioda. Vode u sekundarnim porama zeolita ne zamrzavaju se kod snižavanja temperature do – 20 stepeni (celzijus), što povećava otpornost biljaka na mraz.

Primena u industriji

Pokazalo se da zeoliti mogu da se koriste kao regulatori potrošnje flotacionih reagenasa, koji se koriste kod prerade polimetaličnih ruda, gde se koristi mordenit.Takođe se mogu koristiti u prehrambenoj industriji za poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda.Rafinerije ga koriste za sušenje reformnog gasa I sušenje hidrokreking-gasa.Kod proizvodnje tehničkih gasova se koristi za sušenje istih.
U industriji robe široke potrošnje zeoliti se mogu koristiti kao sredstva za sušenje I pakovanje hemikalija, lekova, prehrambenih proizvoda i sl.

Ostala primena

Klinoptilolit se može koristiti kao dodatak pastama za sjaj zuba. Filipsit se može koristiti kod hemodijalize. Određene oblasti primene se mogu naći i u medicini, za tretman virusa i vakcina i u druge svrhe.
Gljivična oboljenja predstavljaju još uvek veliku zagonetku ne samo u medicini već I u lečenju biljaka I životinja. Nauka intenzivno pokušava da pronađe delotvoran lek za njihovo suzbijanje, ali za sada još ne uspeva. Zato su sva predviđanja da će ovaj vek biti obeležen velikom bitkom sa mikotoksinima. Možda baš ovi prostori skrivaju pravi lek protiv svih vrsta gljivičnih bolesti.
Zeolit se danas primenjuje najvećim delom u živinarstvu, svinjarstvu, agraru, bar kada je reč o domaćim prostorima. Recimo, uvođenjem zeolita u ishranu živine proizvodnja je povećana za 20% I postignut je visok kvalitet mesa I jaja.U svinjarstvu se isto toliko povećao broj oprasenih prasadi, smanjio škart, a u osetljivom vinogradarstvu prinosi su povećani za 20%.
Objašnjenje za “čarobnu” formulu zeolita leži u njegovom vezivanju mikotoksina koji, kako je poznato produkuju otrove koje proizvode razne plesni. Utvrđeno je da su neki od mikotoksina kancerogeni poput aflatoksina.
Čak je utvrđeno I to da biljke I životinje koje su inficirane raznim gljivičnim oboljenjima a koje se koriste u ishrani ljudi izazivaju hormonske poremećaje, naročito kod žena.
Istraživanja su pokazala da zeolit uspešno zamenjuje pogubna azotna đubriva.Ne samo što oplemenjuje zemlju već i sprečava prodiranje opasnih materija u vodotokove. Eksperimenti u agraru pokazali su da se sa zeolitom postižu daleko veći prinosi I mnogo kvalitetniji proizvodi.

Dezodoransi

U stanovima i radnim prostorijama zeoliti se primenjuju za dezodorizaciju sanitarnih čvorova, kuhinja, mesta boravka pasa i mačaka, kod čuvanja garderobe.
Istovremeno se funkcijom dezodoransa snižava vlažnost vazduha, u frižiderima i zamrzivačima i oni se tako čuvaju od zaleđivanja.

Materijal za pakovanje, čuvanje povrća, voća i prehrambenih proizvoda

Predlažu se dva osnovna načina primene zeolita kod čuvanja povrća, voća I prehrambenih proizvoda.
Prvi – zasipanje, zaprašivanje povrća i voća zeolitima ili njihovo dodavanje u propustljivim ambalažama.
Drugi način je da se zeoliti uvode kao punitelji za pakovanje I ambalažu, filmove iz polietilena I drugih polimera, hartiju, karton za ambalažu Itd.
Zeoliti kod čuvanja povrća, voća i raznih produkata regulišu atmosferu, snižavaju vlažnost vazduha, u nekom stepenu ublažavaju kolebanje temperature, adsorbuju I dezaktiviraju fermente I druge materijale izdvojene sa bakterijama, koje ubrzavaju procese gnjilenja I raspadanja, a samim tim, čuvaju hranu od kvarenja. Zeoliti se mogu zasićavati protiv bakterioloških I drugih materijala, koji su sposobni za čuvanje proizvoda I njihovog kvaliteta.
Predloženo je niz pronalazaka u kojima prirodni zeoliti se koriste za čuvanje povrća, voća, cveća, čaja I drugih prehrambenih proizvoda od kvarenja.
Za očuvanje kvaliteta u Japanu u korpama za konfete ubacivani su paketi od dobro propusne tkanine sa zeolitom, što je garantovalo svežinu I kvalitet konfeta za duže čuvanje.
Izvedena su posebna ispitivanja za određivanje efikasnosti prirodnih zeolita kod čuvanja povrća I voća. U nepovoljnim uslovima – vlažnost 100%, blizina podzemnih voda, koje dolaze na nivo gde se nalazi skladište, kroz 8 meseci stepen oštećenja krompira, obrađenog zeolitima (frakcije do 1mm) bio je 2-3 puta manje nego netretiranog, očuvanost gde je vršen eksperiment imala je 60-80%, a tamo gde nije vršen eksperiment 5-11%.
U štampi Japana I drugim zemljama reklamirana je kartonska ambalaža pod nazivom “fresais” zastupljena sa 40% mineralnim praškom koji čuva povrće ne lošije od frižidera