Prirodni zeoliti su alumosilikati alkalnih i zemno – alkalnih metala . . .

Osnovna jedinica zeolitske strukture je tetraedar čiji centar predstavlja atom silicijuma I aluminijuma, a rogljeve tetraedra čine atomi kiseonika koji su zajednički za dva tetraedra. Na taj način tetraedri čine sklop minerala čija je struktura bogata kanalima I šupljinama u jednom, dva ili tri pravca. Svaki mineral karakteriše veličina otvora kanala I mogućnost sorpcije molekula shodno njihovoj veličini.

U kanalima su smešteni pozitivni katjoni kojima je neutralisan višak negativnog naelektrisanja usled zamene Si4+ sa Al3+ u strukturi zeolita. Ovi katjoni se mogu zameniti sa drugim katjonima na čemu se zasniva osobina katjonske izmene zeolita

Za razliku od drugih alumosilikata sličnog hemijskog sastava prirodni zeoliti poseduju u prvom redu specifičnu mikroporoznu kristalastu rešetku I karakterišu se posebnim osobinama, koje se odnose na mogućnost da prime I otpuste vodu bez remećenja kristalne rešetke

Otkrivena šupljikava mikrostruktura zeolita predodredjuje njihove korisne osobine. Oslobođeni vode, putem zagrevanja zeoliti dobijaju sposobnost da prime molekule raznih materija, koje po svojoj veličini odgovaraju razmerama mikrošupljina

U prirodi su najšire rasprostranjeni sledeći zeolitski minerali: analcim, klinoptilolit, hejlandit I filipsit. Ostali minerali (šabazit, mordenit, natrolit I dr.) su manje rasprostranjeni u prirodi,ali takodje mogu obrazovati ležišta od ekonomskog značaja